Stepenice

 

Svi smo se rodili na stepenicama, ali mnogi od nas toga nikada neće postati svesni. To je zato što to nisu one obične stepenice uz koje se popnete da biste ušli u prodavnicu po cigarete, ali svakako na nekom od tih životnih stepenika morate naići i na tu prodavnicu, ali i na školu, kao i na svoju kuću. Penjući se njima, naučićete da hodate, da pričate, da volite, da plačete, da se smejete… Sretaćete na tom stepeništu mnoge ljude. Neki će se penjati brže od vas, a neki sporije. Vama će ipak najdraži biti oni sa kojima ćete se penjati zajedno. Nemojte biti ljubomorni na one koji su brži, ali se nemojte podsmevati ni onima koji zaostanu iza vas. Na nekom stepeniku ćete naići na najboljeg druga, na nekom na ženu uz koju ćete poželeti da provedete celo svoje penjanje zajedno i da na nekom odmorištu naiđete i na svoju decu.
Znajte da ćete se uvek penjati tim stepenicama života, mada ćete ponekad imati utisak da se njima spuštate. Čak i kada vaš život pređe svoju polovinu puta, stepenice nikada neće ići na niže. Uvek će se pojaviti neki novi cilj ili želja koju treba dosegnuti i popeti se makar još jedan stepenik iznad onog na kome ste za tren zastali razmišljajući. Dešavaće se da vam je neki stepenik previsok i da vaša noga neće uspeti sama da ga savlada. Zato i jeste dobro da se penjete u društvu prijatelja, žene, roditelja ili dece. Kao što će oni da vam tada daju snagu, savet ili pruže ruku i pomognu da savladate taj stepenik, tako i vi njih pogurajte kada se nađu u sličnoj situaciji.
Balans na stepenicama je jako bitan. Treba paziti na tu ravnotežu. Kad čovek gordo i brzo hita uzbrdo, često se lako skotrlja niz stepenice. Mnogi se posle toga nikada ne popnu na mesto odakle su pali. Pod ravnotežom koju sam pomenuo, podrazumevao sam i onu pomoć koju tokom penjanja dajete drugima, ili koju primate. Plemenitost je divna osobina, ali je treba kontrolisati i ne prosipati uzalud. Takođe ne treba ni očekivati da se neko drugi penje umesto vas. Koliko god vas voleo, u jednom trenutku će se umoriti i produžiti dalje sam.
Kao što sve, osim vremena, ima svoj početak i kraj, tako je i sa stepenicama. U jednom trenutku će ispred vas ostati jos samo jedan stepenik. On je najteži, ne zbog toga što je najviši, već zato što se nalazi u neprozirnom oblaku. Ne vidite da li će vas odvesti u raj, ili u pakao. Mnogi hrabro zakorače na njega, mnogi stoje ne želeći da se penju dalje. No, kako sam već napisao, stepenice uvek idu ka gore i svako će se popeti do njihovog kraja, želeo to ili ne. Šta i koga ćete sresti tamo, to ipak zavisi od načina na koji ste se penjali tokom života.