Mislio sam da su ovce bele, a sada vidim da su šarene

“Okrečite Beograd”, povika lokalni ludak dok su Ilija i Djura Čvorović hodali gradom. Tada je samo Beograd imao pravo na ludilo, a sada se, poput ptičjeg gripa, to proširilo i na ostatak sveta. Virus je izmutirao tako da se sada ne kreče samo beznačajne fasade u belo, već i spomenici kulture i državne institucije i to višebojnom tehnikom. Kako je sve uzelo maha, čak su i ljudi počeli da sebe prefarbavaju po društvenim mrežama.

Doduše, ovo prefarbavanje nije prvi put sada vidjeno. Pojedinci su se mazali i u boje duge do skora. Najezda kameleona oko mene. Plašim se da ujutru, kada krenem po hleb i mleko, ne nabasam na najmoderniji trend bojenja u crno i da me prestravi kakva spodoba ili, ne daj Bože, da nekome izjavim saučešće, misleći da je to sada novi način pokazivanja da je u porodici bio smrtni slučaj. Šta ako neko dobije žuticu, a doktor pomisli da pacijent tako pokazuje poštovanje prema žrtvama na Tjenanmenu?

Povod za ovo poslednje masovno prefarbavanje sebe i objekata oko sebe je ubijanje nedužnih civila u gradu svetlosti koji je nama svetlost uneo samo u masonske lože, ali je zato narod često uvijao u crno. Ne, ne znači da ne treba zažaliti za poginulima u napadu, ali ovo je histerija isceniranog jednoumlja, vrlo vešto plasiranog i osmišljenog koja bi bila smešna da joj ne prethodi preko sto mrtvih. Neću sada ni o onome što je Pajk pisao Maziniju 1851. godine. Jednostavno, sve se radi na tome da hrišćani zarate sa muslimanima. Mogu da novine pišu šta hoće o medjusobnim nesuglasicama Rusije i Amerike, ali oni već zajedno rade protiv muslimana širom Sirije, a uskoro i Irana. Malo se zaboravio 11. septembar  i morali smo da ga se setimo pomoću 13. novembra.

Dosta o “teorijama zavere”. Vratimo se masama, spremnim da poslušno, bez trunke aktivnosti sopstvenih sivih ćelija, prateći savremenu misao, budu “in”, da ne proniknu dalje od prvog koraka, iako ih već na sledećem čeka rupa u koju će upasti ili govno u koje će ugaziti. Zašto žive unazad? Dobro, ne moraju baš svi  da budu vidoviti, ali bar neka žive u momentu sadašnjem, kao što reče Artur Šopenhauer. Nikakve koristi  od toga da posle kažu da su bili magarci dok su lupali u šerpe i blokirali saobraćaj. “In” je bilo i oktobarsko paljenje i rušenje moga grada. To je tako “fancy”. Mada, kada se pali ili ruši američka ambasada, onda je to “varvarski čin i krivci moraju biti kažnjeni”. Skupština može (naročito deo sa glasačkim listićima). Televizija takodje. Prazna zgrada ambasade –nikako.

Nisam primetio da se neko krečio ( volim ovu reč) dan pre masakra u Parizu. Tada je nastradalo skoro 50 ljudi u Bejrutu, a preko 200 njih je ranjeno. Naravno, njih ne treba žaliti jer su geografski hendikepirani, t.j. ne žive u Evropi. Uh, pa mi živimo u Evropi, a nas su tamanili kao mrave.  Ma nema veze, mi smo “narod bez zakona i vere, narod razbojnika i terorista”, kako reče tadašnji francuski predsednik Širak. A Beslam i skoro 400 mrtvih (uglavnom deca) i 800 ranjenih? Šta sa pre dve nedelje oborenim ruskim avionom i preko 200 žrtava? Ah, zaboravih, to su Rusi pa se ne važi. Dakle, žrtve su jednake u svojoj smrti, ali su neke ipak “jednakije”, kako jedared  slično napisa Orvel.

Dakle, narode, farbajte se, bojite i krečite. Tako iz udobne fotelje steknite utisak da ste važni i savremeni, hrabri i pametni. A ja? Moraću ponovo u školu. Tamo su me učili da su ovce bele, a sada mi je Facebook otvorio oči i pokazao da su šarene.